Crteži & slike :: Poezija & proza :: Vajanje :: Fotografije :: Strip :: Video
sledeća strana >>

Miloš Petrović


U zorama zort

U očima očaj...

U zorama zort...

U ustima šarka...

- u srcu ti!

Pod prokuženim Suncem...


Smrt jeste

Smrt je lopov
Smrt jeste

Smrt je sito
Smrt jeste

Smrt je opomena
Smrt jeste

Smrt nije prirodno
Smrt jeste

Smrt nije vremensko
Smrt jeste

Smrt ni ne pomišlja da izdrži ovoliki bes
Smrt jeste


Smrtnosti, hej smrtnosti

Hodaj
Hodaj
Trči
Trči
Stigni tamo
Stigni tamo gde

Gledaj
Gledaj
Vidi
Vidi
To što je

Dodiruj
Dodiruj
Zgrabi
Zgrabi
Da možeš dalje

Slušaj
Slušaj
Čuj
Čuj
Onu koja je ta

Gledao sam se sa njom
Kakvo lice ima
Takve oči još nisam video
Ona je čarobna
Ona je lepota

Ona je glas

***

Smrt
Vreme je

Neka nepoznata žena
Zove me da se vratim kući
Prvi put je vidim

Ona kaže
Požuri
Večera će ti se ohladiti
Neka nepoznata žena
Me zove da se vratim
Uskoro će mrak

A pustinjom se razvetrila
Užasna misao kojota

Smeta mi svetlost
I voda koja brusi čelik
U tvoj lik nepoznata ženo

Smrt
Neka nepoznata žena
Zove me da se vratim
Da prezalogajim koji pohovani mesec


Dragan Cvetanović


ODNOS SNAGA

Pred velikim rečima usta su mi mala.
Čini mi se
ni kutlača čorbe u njih ne bi stala.

ZABLUDA DOBRE VILE

Veoma sam zabrinut!
Veoma sam zabrinut!
Veoma sam zabrinut!
Veoma sam zabrinut!
Govorim istinu, a nos mi raste.

KONFEKCIJA

Kakvi su to ljudi,
konfekcijski san,
mnoštvo finih odela,
a ništa u njima.

Pozdravljaju prazni rukavi,
potežu za prazne kragne,
šutiraju prazne nogavice,
odjekuju od praznog pokidana dugmad.

Kroj i dezen jasno pokazuju ko je ko.
Nude jedni druge kuglicama naftalina.
Subotom na hemijsko, onda pod parnu presu,
ispune sebe telima po zadnjem kriku mode.

POLITIKA

Eno politike! Žmiri na jedno oko. Zatim na drugo.
Nekad i na oba. Premeće se. Sa noge na nogu.
Kaže: Ura! Zatim: Dole! Pogledam dole,
od ure ni traga. Baš me slaga.

SLOVENSKA NEKROPOLA

Naše se kosti pod zemljom pletu,
koštane su spone krvlju zalivene.
Streme zdanja istkana od kosti,
koštani mostovi čvrsto nas vezuju.

Pod zemljom stopljene naše kosti,
olovno breme na sebi nose,
gde život vredi, a smrt zavredjuje,
nadzemno bezumlje mučno povredjuje.

Imena naša zaboravljena
i grobovi naši oskrvnuti davno,
drže vas da ne potonete
do zasluženih paklenih odaja.

Nasilna smrt ne miruje iznad,
trešti jek obuke ordija ubica.
Nadvija se plašt teskobne pretnje
dok izdaja tinja u slabim srcima.

Još pljunuste na dela naša,
zarad uzdizanja oholosti svoje,
zatre ćete svoje seme i trag
poganeći koren grdnim grudobusjem.

Naše se kosti pod zemljom pletu,
te prezrene kosti u prazno laju,
pomućenog uma sledbujući slepo,
u košmaru kletih naćićete kraj.

Oslobodi nas, pročuj i progledaj,
oslobodi nas i poštuj našu žrtvu,
mi imamo pravo na svoju zagrobnost
mi imamo pravo na intimu svoje zagrobnosti.

Naše se kosti pod zemljom pletu
nad spletom se njihovim crni barjak vije,
kud zlokob se izli tu nam mesto nije,
pod njim mrtvo-živi od sunca se krije.

Truni i nemuj tu u jami krečnoj
u spletovima kostiju naših.

 

 

AUTORI IZDANJA VESTI LINKOVI O NAMA DOGADJAJI
SERVIS JArhiv PRODAVNICA